Obaveštavamo da je MSP gospodin Ivica dačić, 14 marta o.g. doneo odluku br. 24-596/30-2024/01 o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete ostvariti na sledećim linkovima:

www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.rs/konkursi2024

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore, koji će trajati od 01. do 12. februara 2024. godine.

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj:
1) upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta;
2) unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:
www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html

Obaveštavamo da je Ministarstvo kulture - Sektor za međunarodne odnose i evropske integracije u oblasti kulture, dana 20. decembra 2023.g. raspisalo šest konkursa za sufinansiranje i predlaganje programa/projekata u oblasti kulture i umetnosti, koji se nalaze na sajtu ovog Ministarsta.

Detaljne podatke o raspisanim konkursima, možete videti na sajtu Ministarstva kulture u sledećem linku: https:///www.kultura.gov.rs/konkursi/sr/30

Napomena: prvao da učestvuju na konkursu imaju pravna lica sa sedištem u R. Srbiji. 

Poštovani gradjani,

Obaveštavamo vas da će na osnovu odluke predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića o raspisivanju vanrednih izbora za poslanike Narodne Skupštine, biti održani vanredni parlamentarni izbori 17.decembra 2023.godine.

Svi državljani Republike Srbije – koji imaju boravište u inostranstvu i koji su upisani u Jedinstveni birački spisak, mogu podneti zahtev posredstvom diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u Australiji - Ambasade u Kanberi ili Generalnog konzulata u Sidneju – najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno, najkasnije do ponoći 25. novembra 2023. godine – lokalno vreme u Srbiji, da se u Jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim vanrednim izborima za narodne poslanike Narodne skupštine glasati u inostranstvu.

U Australiji biračka mesta mogu biti otvorena u Ambasadi R. Srbije u Kanberi i u Generalnom konzulatu R. Srbije u Sidneju, a osnovni preduslov za to je da u propisanom postupku bude prijavljeno najmanje 100 zainteresovanih birača koji žele da ostvare svoje biračko pravo na tom biračkom mestu.

Postoji mogućnost da biračko mesto bude otvoreno i na nekom dodatnom mestu u Australiji, ali je i za takvu odluku neophodno da postoji minimum 100 zainteresovanih birača.

Državljani Republike Srbije mogu na osnovu svog jedinstvenog maticnog broja (JMBG) i broja pasoša ili lične karte R. Srbije elektronskim putem proveriti da li su upisani u Jedinstveni birački spisak preko zvanične internet stranice Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Pored toga, uvid u podatke koji se vode o biraču može se izvršiti preko Portala eUprava (usluga eZahtev za upis/izmenu podataka u Jedinstvenom biračkom spisku). Potrebno je da je građanin registrovan i korisnik Portala eUprava. Prijava na Portal eUprava moguća je putem mobilne aplikacije ConsentID ili kvalifikovanim  elektronski sertifikatom. Zainteresovani gradjani koji žele da se prijave preko Portala e Uprava, moraju imati Instaliranu aplikaciju Consent ID čije parameter mogu dobiliti u diplomatsko-konzularnom predstavnistvu Srbije u Australiji, uz važeću ličnu kartu R.Srbije ili pasoš R. Srbije i lično prisustvo.

Takođe, birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko nadležnog diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Ukoliko je lice upisano u Jedinstveni birački spisak, potrebno je da podnese Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu popunjavanjem obrasca koji možete preuzeti ovde. U obrascu treba naglasiti na kom biračkom mestu lice želi da ostvari svoje pravo.

Lice koje je državljanin Republike Srbije i ima prebivalište u Republici Srbiji, a nije upisano u Jedinstveni birački spisak, istovremeno sa gore pomenutim zahtevom podnosii  Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, a obrazac možete preuzeti ovde.

Uz čitko popunjen i potpisan zahtev, potrebno je diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu dostaviti (lično, redovnom poštom ili na e-mail:  consular.canberra@mfa.rs  и  gkrssid@optusnet.com.au) i kopiju nekog od važećih identifikacionih dokumenta Republike Srbije (pasoš ili lična karta).

U slučaju potrebe za dodatnim pojašnjenjima po  pitanju ostvarenja vašeg biračkog prava tokom predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji, možete kontaktirati Ambasadu u  Kanberi ili Generalni konzulat u Sidneju.

03. novembar 2023.g.

Obaveštavamo da je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić doneo odluku broj 17/30-2023/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, i  odluku broj 18/30-2023/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu a koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta.

Konkursi su otvoreni u periodu od 1. do 15. februara 2023. godine.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html

https://www.mfa.gov.rs

Obaveštavamo da je 23. decembra 2022. godine potpisan Protokol između Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva informisanja i telekomunikacija o saradnji u oblasti elektronske identifikacije i pružanja usluga od poverenja, kao i usluga elektronske uprave građanima i pravnim licima u inostranstvu. Istovremeno je potpisan i Protokol o saradnji između MSP i Kancelarije za IT i eUpravu o fizičkoj identifikaciji, registraciji i izdavanju parametara za aktivaciju sredstva “Šema eUprava” od strane ovlašćenih službenika u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije.

U skladu sa potpisanim dokumentima, od 01. februara 2023. godine, Generalni konzulat R. Srbije u Sidneju počeće sa primenom besplatne usluge registracije korisnika portala eUprave i izdavanja parametara za mobilnu aplikaciju ConsentID koja je neophodna radi elektronske identifikacije korisnika prilikom pristupa na portal eUprave sa visokim nivoom pouzdanosti.

Svi naši građani u dijaspori koji poseduju važeći biometrijski dokument (ličnu kartu ili pasoš), kao i stranci koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, odnosno, poseduju evidencijski broj stranca koji izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, mogu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima postati eGrađani. Samo jednim odlaskom u najbliže diplomatsko-konzularno predstavništvo dobijaju se parametri za aktivaciju mobilne aplikacije ConsentID potpuno besplatno i time se omogućava pristup uslugama eUprave.

Građani koji žele da koriste usluge eUprave mogu da, nakon aktivacije aplikacije Consent ID i kreiranja naloga, postanu eGrađani. To im pruža mogućnost da u svakom trenutku, putem mobilnog telefona ili tableta, obave preko 500 procedura vezanih za najvažnija životna dešavanja, da u nekoliko klikova na Portalu eID obezbede sebi potpis u klaudu i potpisuju dokumenta onlajn, da izmire porez na imovinu, podnesu zahtev za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga, dobiju ga u elektronskom obliku i slično.

Sporazum o socijalnoj sigurnosti između Republike Srbije i Australije  i Administrativni dogovor za primenu ovog sporazuma, potpisan je 20. januara 2023. godine u Beogradu.
S obzirom na brojnost pripadnika srpske zajednice koji žive i rade u Australiji, 2007. godine je pokrenuta inicijativa za zaključivanje sporazuma, koji bi im omogućio da lakše ostvare svoja prava iz socijalnog osiguranja i da ta prava koriste i na teritoriji Republike Srbije. Nakon više pisama koje su dve strane razmenile održani su preliminarni razgovori u julu 2013. godine u Beogradu, na kojima su dve strane prezentovale svoje sisteme socijalne sigurnosti.
Sporazum između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti i Administrativni dogovor za primenu Sporazuma između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti usaglašeni su tokom tri runde pregovora koje su održane u periodu od septembra 2015. godine do marta 2022. godine.  
Sporazum reguliše ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i izbegavanje dvostrukog osiguranja za privremeno upućena lica.
U Sporazumu su zastupljena standardna rešenja i principi, koji omogućavaju potpuniju zaštitu osiguranika i korisnika prava. 
Jedan od najznačajnijih principa je princip sabiranja staža osiguranja. Naime, ukoliko navršeni staž osiguranja na teritoriji jedne države ugovornice nije dovoljan za ostvarivanje prava na penziju, ta država uzeće u obzir i staž osiguranja navršen u drugoj državi ugovornici, s tim što se visina penzija određuje srazmerno dužini staža osiguranja u svakoj državi.
Državljani zemalja ugovornica (aktivni osiguranici, penzioneri, članovi njihovih porodica) izjednačeni su u korišćenju prava iz socijalnog osiguranja, kako na teritoriji zemlje rada, tako i na teritoriji zemlje porekla.
Nadalje, u skladu sa principom izjednačenosti teritorija, prava iz socijalnog osiguranja stečena na osnovu pravnih propisa jedne države, mogu se koristiti i van njene teritorije, a transfer u državu nastanjenja, odnosno prebivališta, vrši se bez umanjenja visine davanja. To znači, ako se naš državljanin koji je stekao pravo na penziju u Australiji vrati u Republiku Srbiju, Australija će mu i dalje isplaćivati penziju, odnosno vršiće njen transfer u Republiku Srbiju, bez umanjenja visine davanja. Trenutno australijska strana nema osnova da isplaćuje penzije našim državljanima koji se vrate u Srbiju, ali stupanjem na snagu ovog sporazuma to će biti moguće.
Takođe, u skladu sa principom utvrđivanja primenljivog zakonodavstva, obaveza na socijalno osiguranje određuje prema propisima zemlje  rada, s tim što za određene kategorije osiguranika (zaposleni, samostalne delatnosti) postoje izuzeci od ovog načela.         
Kako je predviđeno članom 24, Sporazum o socijalnoj sigurnosti između Republike Srbije i Australije stupiće na snagu prvog dana trećeg meseca nakon meseca u kome strane ugovornice, diplomatskim putem, razmene note kojima se međusobno obaveštavaju da su završene sve procedure neophodne za njegovo stupanje na snagu (ratifikacija/potvrđivanje).
Inače, Republika Srbija primenjuje sporazume o socijalnoj sigurnosti sa 32 države. U predstojećem periodu očekuje se početak primene  sporazuma sa Tunisom i Azerbejdžanom, kao i inoviranog sporazuma sa Francuskom.

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, doneo odluku broj 361/30-2022/01, dana 16. novembra 2022. godine, kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisani javni poziv može se izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs/lat/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Republički zavod za statistiku, u periodu od 1. do 31. oktobra 2022. godine, uporedo sa Popisom stanovništva, domaćinstava i stanova koji se obavlja na teritoriji Republike Srbije, sprovodi: „Istraživanje o državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu“.

Pozivamo državljane Republike Srbije koji, sa svim članovima svog domaćinstva ili kao samačko domaćinstvo, žive u inostranstvu da učestvuju u istraživanju.  Svrha sprovođenja ovog istraživanja jeste dobijanje što potpunije slike o brojnosti, osnovnim demografskim, migratornim, obrazovnim i drugim karakteristikama naših građana u inostranstvu.

Ukoliko želite da učestvujete u istraživanju, potrebno je da se registrujete i  popunite Upitnik.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.
 
Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.
 
Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo,  postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.
 
Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.
 
Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.
 
U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.
 
Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.
 
Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da  vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri,  svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.
 
Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.
 
Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.
        
Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.

"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.

Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.

Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.

Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.

Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Ministarstvo spoljnih poslova donelo je Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore broj 52-229/30-2022/01 od 11.04.2022.g. i Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu broj 51-366/30-2022/01 od 11.04.2022.g., po konkursima koji su bili otvoreni od 23.02.- 09.03.2022.g.

Uvid u donete odluke može se izvršiti na sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

www.mfa.gov.rs i www.dijaspora.gov.rs

Obaveštavamo sve zainteresovane glasače da su informacije o glasanju u inostranstvu na predstojećim parlamentarnim i predsedničkim izborima u Republici Srbiji dostupne na sajtu Republičke izborne komisije:

https://youtu.be/ILUUF9Jk4eE?list=TLGG6SJoYpuktncxMDAzMjAyMg

Podsećamo, rok za prijavu birača je 12. mart 2022. godine (do ponoći po lokalnom vremenu u Republici Srbiji).

Prijave slati na sledeće adrese:

Ambasada Republike Srbije u Kanberi: srb.emb.australia@mfa.rs

Generalni konzulat Republike Srbije u Sidneju: srb.cons.sydney@mfa.rs

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore, koji će trajati od 23. februara do 09. marta 2022. godine.

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj:
1) upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta;
2) unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:
www.mfa.rs
www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime i prezime birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je sinoć sa premijerom Australije Skotom Morisonom.

Brnabić i Morison su u telefonskom razgovoru razmenili sve informacije o trenutnoj situaciji u vezi sa najboljim teniserom sveta Novakom Đokovićem, kome je australijski sud juče odobrio ulazak u tu zemlju.

Premijerka Srbije je zatražila da Đoković ima fer tretman od strane australijskih vlasti i da se poštuju sva njegova prava,  istakavši pritom važnost uslova za fizičku pripremu za predstojeće takmičenje, s obzirom na to da njemu prethodnih dana nije bilo dozvoljeno da trenira, a turnir u Melburnu počinje ovog vikenda.

Ona je takođe uputila molbu Morisonu da budu u direktnom kontaktu u narednim danima i da sve informacije Vlada Srbije i Vlada Australije razmenjuju direktno.

Premijer Australije je ovaj predlog prihvatio, pri čemu je postignut i dogovor o tome da oni ponovo razgovaraju u narednim danima.

Brnabić je zamolila svog australijskog kolegu da učini sve što je u njegovoj moći kako bi Novak Đoković imao ljudski i dostojanstven tretman sve vreme trajanja njegovog boravka u Australiji.

Predsednica Vlade je naglasila da je Republika Srbija u potpunosti spremna da pruži sve garancije Australiji ukoliko su one potrebne.
Izvor/foto: www.srbija.gov.rs

Ambasadoru Australije u Srbiji Danijelu Emeriju danas je u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije iskazan usmeni protest zbog nedoličnog tretmana kojem je u Melburnu izložen najbolji teniser sveta i državljanin Srbije Novak Đoković.

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović izrazio je očekivanje da će ambasador Emeri uložiti lične napore kako bi Đokoviću bilo omogućeno da u smeštaju koji je adekvatan za sportistu njegovog ranga sačeka donošenja sudske odluke o tome da li može da boravi na tlu Australije.

Srbija, prema njegovim rečima, ne želi ni na koji način da utiče na predstojeću odluku australijske sudske vlasti, ali da očekuje da izvršne vlasti te zemlje, u duhu dobrih bilateralnih odnosa Australije i Srbije, a u skladu sa svojim nadležnostima, dozvole Đokoviću da Božić provede u boljem smeštaju.

Starović je naglasio da u srpskoj javnosti postoji snažan utisak da je Đoković protiv svoje volje žrtva političke igre i da je namamljen da doputuje u Australiju kako bi potom bio ponižen. 

Državni sekretar Starović je istakao da Novak Đoković nije kriminalac, terorista ili ilegalni migrant, ali da je tako tretiran od strane australijskih vlasti, što izaziva razumljivo ogorčenje njegovih navijača i građana Srbije.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije juče je ovim povodom uputilo protestnu notu Ambasadi Australije u Beogradu, a Ministarstvu inostranih poslova i trgovine Australije upućena je protestna nota naše ambasade u Kanberi.

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.

Narodna Skupšina Republike Srbije, donela je Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava R.Srbije, za dan 16.01.2022. godine.

Izjašnjavanje po referendumskom pitanju u inostranstvu, moguće je za punoletne poslovno sposobne državljane R.Srbije, koji imaju prebivalište u R.Srbiji.

To pravo mogu ostvariti preko diplomatsko konzularnog predstavništva R.Srbije, zahtevom za upis podatka o glasanju u inostranstvu, do 25.12.2021. (pet dana pre zaključenja biračkog spiska).

Potrebno je da lice proveri da li je upisano u birački spisak u R.Srbiji, upisom svog jedinstvenog matičnog broja građana (jmbg), što se čini preko linka: https://upit.birackispisak.gov.rs

O upisanim podacima lice može kontaktirati i opštinsku/gradsku upravu u R.Srbiji, po svom prebivalištu.

- Ukoliko nije upisano u birački spisak, potrebno je da popuni formu ovde (zahtev za upis u birački spisak);

- Ukoliko je upisano u birački spisak, popunjava formu ovde (zahtev za upis podatka o glasanju u inostranstvu.

- Ukoliko birač nije upisan, a ispunjava uslove za status birača i želi da se izjasni u inostranstvu, popunjava obe forme i dostavlja ih diplomatsko konzularnom predstavništvu u inostranstvu radi unosa u sistem i dobijanja odgovarajućih rešenja o svom pravu i mestu glasanja.

Prethodni zahtevi/zahtev, sa kopijom važećeg dokumenta R.Srbije (pasoš ili lična karta), podnose se lično, poštom ili imejlom, diplomatsko konzularnom predstavništvu u inostranstvu. (Ambasadi R.Srbije u Kanberi ili Generalnom konzulatu R.Srbije u Sidneju).

24.11.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ambasadorom Australije Danijelom Džozefom Emerijem.

Selaković je konstatovao pozitivan trend u političkom dijalogu i saradnji dve zemlje, ukazavši da bi dodatni zamajac našim odnosima pružile posete na visokom i najvišem nivou.

Istakao je da posebnu sponu našim odnosima daje brojna srpska dijaspora u Australiji, napominjući da je ona značajan potencijal za jačanje saradnje dve zemlje.

Kada je reč o ekonomskoj saradnji, ministar je ukazao da postoji veliki, neiskorišćeni prostor za intenziviranje, naročito u obimu trgovinske razmene, daljem rastu našeg izvoza i podsticanju priliva novih investicija na naše tržište. Kao dobar primer, Selaković je izdvojio saradnju dvadesetak srpskih kompanija sa Australijom u IT sektoru.

Takođe, ministar je preneo spremnost Srbije za unapređenje saradnje u privrednoj, naučno-tehnološkoj, kulturnoj, prosvetnoj i sportskoj sferi.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije donelo je Odluku o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao matične držve i Srba u regionu, Odluka broj 334-5/30-2021/01.
Uvid u Odluku i spisak svih pristiglih prijava za dodelu nacionalnih priznanja, možete izvršiti na sledećim linkovima:
www.mfa.rs
www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

12.11.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

2. novembar 2021. godine

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

15.10.2021.

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

Obaveštavamo da su u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije 04.oktobra ove godine, donete odluke br. 324-308/30-2021/01 i 325-170/30-2021/01 o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u objavljene odluke se može izvršiti na linkovima:

www.mfa.rs
www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/
 

04. oktobar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas akreditivna pisma novog ambasadora Australije Danijela Emerija, kome je, uz dobrodošlicu, izrazio nadu da će saradnja dveju zemalja u budućnosti biti još bolja.

26. septembar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

25. septembar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u NJujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM

25. septembar 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u NJujorku.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije donelo je Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore -  podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori, a po konkursu koji je bio otvoren od 22. jula do 6. avgusta 2021. godine.

Uvid u donetu odluku možete izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i  Srbima u regionu:

www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu. "Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji, Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911. godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja. Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta. Slava našim velikim, srpskim junacima! Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu. Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorkom Australije u Srbiji Rut Karis Stjuart, koja završava svoj mandat, o aktuelnim bilateralnim odnosima dveju zemalja, ekonomskoj saradnji i mogućnostima zajedničkog projektnog angažovanja.
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas u oproštajnu posetu ambasadorku Australije Rut Stjuart i zahvalio joj na predanom radu na unapređenju odnosa dveju zemalja.

05. avgust 2021. godine

Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

Ministar spoljnih poslova N. Selaković doneo je odluku o raspisivanju javnog poziva za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Predloge za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:
- Organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
- Udruženje čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnih priznanja,
- Diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije,
- Crkve i verske zajednice
- Predlog za dodelu nacionalno priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Uvid u konkurs moguće je izvršiti na sledećim linkovima:
https://www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ 

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković 19.jula 2021. godine doneo odluke broj 324/30-2021/01, 325/30-2021/01 i 326/30-2021/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Konkursi  za sufinansiranje projekata mogu se preuzeti na sledećim linkovima:https://www.mfa.gov.rs i https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

22. jul 2021. godine

Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije.

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

KONZULARNI DANI GENERALNOG KONZULATA REPUBLIKE SRBIJE IZ SIDNEJA, U AUCKLAND-u NOVI ZELAND

Obaveštavamo građane Republike Srbije na Novom Zelandu, da će se u dane 22.05. i 23.05.2021.g., u Auckland, u vremenu od 09:00 do 15:00 sati, održati konzularni dani Generalnog konulata Republike Srbije iz Sidneja.

Adresa – Blackstone Group NZ Office, 6^th floor, Durham House, 22 Durham Street, Auckland CBD.

Prioritet rada u navedenom periodu će biti prijem zahteva, dokumentacije i drugih podataka radi izrade i izdavanja pasoša Republike Srbije.

1. Za podnosenje zahteva za BIOMETRIJSKI PASOS, molimo da sa sobom ponesete sledece:

- Zahtev za izdavanje putne isprave. Sam zahtev treba da je čitko popunjen i dostavlja se na licu mesta.

- dve fotografije za pasoš, najbolje moguće rezolucije, dimenzija 3.5 x 4.5 cm.

- stari biometrijski pasoš, odnosno drugi prethodno istekli pasoš ako ga posedujete – i kopija istog.

- Izvod iz matične knjige državljana R.Srbije i Izvod iz matične knjige rođenih na uvid (ako su u posedu), i kopije istih,

- Vazeci dokument kojim se potvrđuje identitet, kao što su lična karta ili vozačka dozvola (na uvid) i kopije istih.

- Dokaz o regulaisanom boravku na NZ (NZ pasos ili NZ viza) i kopije istih. 

Zahtevi za izradu pasoša za malopetnu decu će se primati samo ukoliko je izvršena prethodna prijava rođenja u Republici Srbiji i pribavljeno Uverenje o državljanstvu R. Srbije i Izvod iz matične knjige rođenih. Nephodno je prisustvo oba roditelja, ili dokaz o starateljstvu.

2. Usluge overe će se vršiti u delu overe potpisa pa molimo zainteresovane da ukoliko imaju potrebe za solemnizacijom odgovarajućih izjava (osim ostalih, odnosi se i na nasledničku izjavu kojom se naslednik prihvata svog dela nasleđa i drugih delova ili dela nasleđa sanaslednika), iste podnose u formi Punomoćja za davanje takvih izjava, koje trebaju biti sačinjene od stručnih lica (advokata ili javnih beležnika iz R.Srbije), kako bi bile validne. Solemnizacija isprave na licu mesta, neće se raditi ovoga puta.

3. Konzularna taksa za sve konzularne usluge/radnje i dokumente koji se pribavljaju, naplaćivaće se u gotovini na licu mesta u valuti australijski dolar (AUD). Zbog toga je potrebno pripremiti tačan iznos kako se ne bi usporavao rad sa strankama. Ukoliko se želi dostava poštom zatraženog dokumenta/pasoša, potrebno je platiti i odgovarajuću poštarinu za dostvu u Novi Zeland (preporučena pošta - 18,00aud; ekpres preporučena pošta – 40,00aud). 

Cenovnik je istaknut na veb sajtu Generalnog konzulata Republike Srbije u Sidneju.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

 

20. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol

 

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava "Mesec Frankofonije". Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je pripremilo bogat program, a Generalni konzulat R.Srbije u Sidneju vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku. Kliknite na sliku ispod.

La République de Serbie en qualité de membre associé à l'OIF, de concert avec toute la communauté francophone dans le monde entier, célèbre le Mois de la Francophonie. Pour tous les amateurs de la culture serbe et de la langue française, le Ministère de la Culture et de l'Information de la République de Serbie a préparé un vaste programme et Conulat general  de la République de Serbie à Sydney vous invite à découvrir la diversité et la richesse de la culture serbe en français. cliquez sur l'image ci-dessus.

08. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

Govor ministra na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu se nalazi na linku:  https://www.youtube.com/watch?v=IFcsVSnZorw

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. 

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

Izvor: SPC

Republika Srbija danas proslavlja Dan državnosti.

Video poruku koju je, tim povodom, pripremilo  Ministarstvo spoljnih poslova možete videti ovde: https://www.youtube.com/watch?v=exMFGdvuetQ&ab_channel=MFAoftheRepublicofSerbia

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.
„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Beograd,
7. februar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.
„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.
„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

Izvor: Tanjug

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.

Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.

Izvor: Politika

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini, koji će trajati do 09. marta 2021. godine.

Tekstovi konkursa i prateći prijavni obrasci mogu se naći na internet stranici  Ministarstva kulture i informisanja: www.kultura.gov.rs

Za dodatne informacije o konkursu, zainteresovani mogu da kontaktiraju Mladena Veskovića putem elektronske pošte: mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili na telefon: +381 11 3398026.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala minus od 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.
Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.
"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

Beograd,
12. januar 2021. godine

 

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

Izvor: Tanjug

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.
Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save. 

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.
 

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.

Udruženje novinara Srbije (UNS) uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, organizovaće 29.12.2020.g. Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu.

Zbog pandemije Кovid 19, Кonferencija će biti održana preko ZOOM aplikacije.

Tema Кonferencije će biti:

„Rad medija, organizacija, udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom Кovid 19 - da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu?“

Tokom Кonferencije će biti predstavljen sajt UNS-a www.umrezavanje.rs, pokrenut povodom desete jubilarne konferencije, sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.

Zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu poslati prijave za učešće na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs do 17.12.2020. g.

Na sledećem linkovima možete pronaći korisne informacije o Republici Srbiji kao povoljnoj destinaciji za poslovanje, kao i investiranje u istraživanje i razvoj novih tehnologija:  Brochure “SERBIA – Emerging tech developing hub” I Brošura “Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede"

U uslovima pandemije korona virusa preporučuje se državljanima Republike Srbije koji neodložno moraju da putuju u inostranstvo da se prethodno detaljno informišu da li je moguće da se nameravano putovanje zaista i realizuje s obzirom da veliki broj zemalja je uveo ograničenja u pogledu ulaska i boravka stranih državljana, kao i da se uslovi često menjaju na dnevnoj bazi. Potrebno je da se bude dobro informisan o epidemiološkoj situaciji u zemlji, odnosno destinaciji na koju se putuje. Savetuje se oprez najvišeg stepena i potrebno je slediti preporuke i uputstva nadležnih organa Srbije, kao i zemlje u koju se putuje. Ovde možete naći načelne informacije o uslovima ulaska državljana Republike Srbije po zemljama:

AUSTRALIJA

1. Državljani Srbije ne mogu da uđu u zemlju, osim onih lica koja imaju odobren stalni boravak i članova njihove uže porodice. Mogućnost ulaska postoji ako su u pitanju humanitarni ili dovoljno ubedljivi razlozi,  samo uz prethodno pribavljanje dozvole od strane nadležnih organa. Obavezan je karantin od 14 dana. Nije neophodan negativan PCR test.

Tranzit državljana Republike Srbije je dozvoljen uz posedovanje tranzitne vize (ukoliko je vreme provedeno u tranzitu do 8 sati) i dozvole za izuzeće od obaveznog karantina (ukoliko je vreme provedeno u tranzitu od 8-72 sata).

2. Ulazak u Australiju dozvoljen je samo državljanima Australije, licima koja imaju odobren stalni boravak i članovima njihovih užih porodica, kao i državljanima Novog Zelanda koji obično prebivaju u Australiji. Za državljane ostalih zemalja, mogućnost ulaska postoji ako su u pitanju humanitarni ili dovoljno ubedljivi razlozi,  samo uz prethodno pribavljanje dozvole od strane nadležnih organa. Obavezan je karantin od 14 dana. Nije neophodan negativan PCR test.

NOVI ZELAND

1. Državljani Srbije ne mogu da uđu u zemlju, osim onih lica koja imaju odobren stalni boravak i članova njihove uže porodice. Mogućnost ulaska postoji ako su u pitanju humanitarni ili dovoljno ubedljivi razlozi,  samo uz prethodno pribavljanje dozvole od strane nadležnih organa. Obavezan je karantin od 14 dana. Sva lica se po dolasku u zemlju testiraju na COVID-19.

Tranzit državljana Republike Srbije je dozvoljen uz posedovanje tranzitne vize (uz obavezu da vreme provedeno u tranzitu bude maksimalno 24 sata). Tranzit je dozvoljen samo preko aerodroma u Oklandu.

2. Ulazak na Novi Zeland dozvoljen je samo državljanima Novog Zelanda, licima koja imaju odobren stalni boravak i članovima njihovih užih porodica, kao i državljanima Australije koji obično prebivaju na Novom Zelandu. Za državljane ostalih zemalja, mogućnost ulaska postoji ako su u pitanju humanitarni ili dovoljno ubedljivi razlozi,  samo uz prethodno pribavljanje dozvole od strane nadležnih organa. Obavezan je karantin od 14 dana. Sva lica se po dolasku u zemlju testiraju na COVID-19.

PAPUA NOVA GVINEJA
Svim stranim državljanima (osim uz specijalno odobrenje nadležnih organa) do daljnjeg je zabranjen ulazak u zemlju. Obavezan je negativan PCR test ne stariji od sedam dana pre planiranog dolaska.

SOLOMONOVA OSTRVA
Svim stranim državljanima (osim uz specijalno odobrenje nadležnih organa) do daljnjeg je zabranjen ulazak u zemlju. Obavezan je dupli PCR test (7 dana i 2 dana pre putovanja). Obavezan je karantin od 14 dana. 

NAURU
Svim stranim državljanima koji su tranzitirali preko ili boravili u Kini, Hong Kongu, Makau, Južnoj Koreji, Italiji i Iranu u poslednjih 21 dan pre nameravanog dolaska na Nauru (osim kada lice prođe medicinsku proveru, obavezan karantin u trajanju od 14 dana pre dolaska na Nauru i dobije odobrenje zdravstvenog departmana), do daljnjeg je zabranjen ulazak u zemlju. Svi putnici su u obavezi da popune zdravstvenu deklaraciju pri dolasku i podvrgnu se zdravstvenom pregledu.

FIDŽI
Strani državljani mogu ući u zemlju samo uz posedovanje negativnog PCR testa ne starijeg od 48 sati. Obavezan je karantin od 14 dana.

VANUATU
Svim stranim državljanima do daljnjeg je zabranjen ulazak u zemlju.

TUVALU
Svim stranim državljanima do daljnjeg je zabranjen ulazak u zemlju.

SAMOA
Svim stranim državljanima do daljnjeg je zabranjen ulazak u zemlju.

TONGA
Svim stranim državljanima do daljnjeg je zabranjen ulazak u zemlju.

Obaveštavamo da su donete odluke broj 115 – 400/30-2020/01 i 116 – 240/30-2020/01 o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, po javnom pozivu koji je bio otvoren od 18. maja do 01. juna 2020. godine. Uvid u donete odluke možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-region-2020-postpisana.pdf

https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2020/07/odluka-dijaspora-2020-postpisana.pdf

Obaveštavamo da su nakon Odluke Vlade Republike Srbije, o mogućnosti ulaska u Republiku Srbiju svih stranih državljana, bez dozvola, stvoreni uslovi za prijem zahteva za vize stranih državljana, uz primenu preventivnih mera u cilju sprečavanja širenja bolesti COVID-19 (nošenje maski i rukavica, držanje odstojanja, zakazivanje termina i dr.).

Odlukama Vlade Republike Srbije:

- Od 22.05.2020. godine, otvoreni su svi granični prelazi Republike Srbije i oni funkcionišu u uobičajenom režimu;

- ukinuta je zabrana ulaska u Republiku Srbiju i epidemiološke mere za sve kategorije domaćih I stranih državljana (nije više potrebna posebna saglasnost/dozvola ni za ulazak domaćih, ni za ulazak svih kategorija stranih državljana, pa je prelazak granice vraćen u uobičajeni režim);

- svim licima koja ulaze u Republiku Srbiju, umesto mera izolacije I obaveze posedovanja negativnog PCR testa, biće uručeno prilikom pasoške kontrole dvojezično (na srpskom I engleskom) upozorenje o merama kojih se je potrebno pridržavati radi sprečavanja pojave širenja i radi suzbijanja zarazne bolesti COVID-19;

- sva lica kojima je odredjena mera samoizolacije u trajanju od 14 dana, prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a koja do 22.05.2020. godine nije istekla, obustavlja se od daljeg izvršenja.

Za avio prevoz do destinacija do kojih putnik iz Australije/Novog Zelanda treba da rezerviše ili kupi ili zameni avio kartu, radi daljeg vraćanja za Republiku Srbiju, a za koje putnik, uslugu avio prevoza rezerviše, kupuje ili zamenjuje kartu kod inostranog avio prevoznika, izvršenje usluge prevoza inostranog avio prevoznika nije, niti može biti odgovornost Generalnog konzulata Republike Srbije u Sidneju.

Prenosimo saopštenje Ministarstva državne uprave I lokalne samouprave Republike Srbije: Važno upozorenje – lažan sajt za glasanje iz inostranstva: 21.05.2020.

Nijedan organ države ne stoji iza sajta www.hocudaglasam.com na kom se navodi da građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da ostave svoje lične podatke, kao i kopije ličnih dokumenata, kako bi mogli da se prijave za glasanje za predstojeće izbore.

Posebno je važno upozoriti javnost i sve građane da budu oprezni, jer je zvanična procedura za prijavu građana za glasanje po mestu boravišta u inostranstvu propisana Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i Uputstvom za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Ta procedura podrazumeva podnošenje ličnog zahteva preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije koji te zahteve propisanim procedurama prosleđuju opštinskim odnosno gradskim upravama prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, nakon čega navedene uprave donose rešenje o upisu podatka u birački spisak da će birač na predstojećim izborima da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu.

Građani moraju biti oprezni kome ostavljaju svoje podatke budući da postoji mogućnost zloupotrebe istih.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, koji će trajati od 18. maja do 1. juna 2020. godine. Sve informacije o konkursu mogu se naći na sledećem linku: https://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-za-region-4/

Konkurs za sufinansiranje projekata za dijasporu - 19. maj 2020. Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 18. maja do 1. juna 2020. godine. Sve informacije o konkursu mogu se naći na sledećem linku: https://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-za-dijasporu-3/

Republička izborna komisija donela je, dana 11.05.2020. godine, Rešenje o nastavljanju sprovođenja izbornih radnji u postupku izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih 4. marta 2020. godine. Izbori će se održati 21. juna 2020. godine. Takođe, prema donetom Rokovniku za vršenje izbornih radnji , zahtevi za glasanje u inostranstvu državljana Republike Srbije, primaju se najkasnije do 30. maja 2020. godine (do ponoći, lokalno vreme u R.Srbiji).

Odlukom o ukidanju vanrednog stanja („Sl. glasnik RS“br. 65/20), ukinuto je vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije, proglašeno 15. marta 2020. godine. Odluka je stupila na snagu 06.05.2020. godine.

Lica koja ulaze u Republiku Srbiju, a kod kojih se uočavaju simptomi zarazne bolesti COVID-19, odmah se upućuju u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu i prema njima se postupa u skladu sa tačkom 2. ove odluke.”

Odlukа o izmeni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću (“Službeni glasnik RS”, broj 48/20):

1. U Odluci o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću („Službeni glasnik RS”, br. 23/20, 24/20, 27/20, 28/20, 30/20, 32/20, 35/20, 37/20, 38/20, 39/20, 43/20 i 45/20), u članu 4a stav 1. menja se i glase:

„4a Državljanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, a koji ulaze u Republiku Srbiju, radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19 određuje se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano virusom SARS-CoV-2 u trajanju od 28 dana (izolacija u kućnim uslovima) ili druga mera zdravstvenog nadzora utvrđena aktom ministra nadležnog za poslove zdravlja u skladu sa epidemiološkom situacijom, odnosno u cilju procene epidemiološkog rizika.”

Stav 2. menja se i glasi:

„Lica koja ulaze u Republiku Srbiju, a kod kojih se uočavaju simptomi zarazne bolesti COVID-19, odmah se upućuju u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu i prema njima se postupa u skladu sa tačkom 2. ove odluke.”

U stavu 3. reči: „st. 1. i 2.” zamenjuju se rečima: „stava 1.”.

U stavu 4. reči: „mera karantina u trajanju od 28 dana – u objekat vojne ustanove „Morović”, Šid i Miratovačko polje” zamenjuju se rečima: „mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano virusom SARS-CoV-2 u trajanju od 14 dana (izolacija u kućnim uslovima), ukoliko član posade domaći državljanin po isteku 14 dana nema zdravstvenih i epidemioloških indikacija na SOVID-19 i ukoliko se ponovo po isteku navedenog roka ukrcava na brod. U suprotnom, mera stavljanja pod zdravstveni nadzor na akutno respiratorno oboljenje izazvano virusom SARS-CoV-2 traje 28 dana (izolacija u kućnim uslovima) ili se određuje druga mera zdravstvenog nadzora utvrđena aktom ministra nadležnog za poslove zdravlja u skladu sa epidemiološkom situacijom, odnosno u cilju procene epidemiološkog rizika.ˮ

Stavovi 5. i 6. brišu se.

Obaveštavamo da se poništavaju konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore, kao i da će se novi raspisati po prestanкu vanrednog stanja u Republici Srbiji.

Imajući u vidu mere Vlade Republike Srbije uvedene sa ciljem što bezbednijeg prevazilaženja društvene situacije nastale zbog epidemije COVID-19, a u cilju olakšavanja pristupa digitalnim sadržajima stanovnicima Republike Srbije, i posebno, korisnicima iz drugih zemalja, Ministarstvo kulture i informisanja predstavlja digitalne sadržaje nacionalnih ustanova kulture, dostupne na stranim jezicima. Tabelu sa sadržajima u digitilanom obliku (virtuelne ture, digitalni audio i video materijal, fortografije, tekstve, 3D skenirane objekte i dr) možete naći ovde (http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/digital-contents----serbian-cultural-institutions-2020 )

Srpski filmovi

1. Pored mene (2015, Stevan Filipović, drama, 110 min) http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=1314 Link: http://www.youtube.com/watch?v=hpKAFB9QUZc

2. Šišanje (2010, Stevan Filipović, drama, 98 min) http://fcs.rs/en/films/film-database?page=film&id=169 Link: http://www.youtube.com/watch?v=tsH6IRftCEI

3. Šejtanov ratnik (2006, Stevan Filipović, fantastična komedija, 94 min) http://www.fcs.rs/en/films/film-database/?page=film&id=152 Link: http://www.youtube.com/watch?v=IgxT0TmisxE

Odluka Vlade R.Srbije o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u R.Srbiju, od 19.03.2020. godine.

Zatvaraju se svi granični prelazi za ulazak putnika u R.Srbiju - u međunarodnom drumskom, železničkom i rečnom saobraćaju, kao i ulazak preko graničnih prelaza za pogranični saobraćaj prema susednim zemljama.

Uredba o merama za vreme vanrednog stanja – dopuna od 19.03.2020. godine.

Dopunom od 19.03.2020. godine, članom 4a propisano je da se zabranjuje sletanje na aerodrome i poletanje sa aerodroma u Republici Srbiji svim vazduhoplovima koji vrše prevoz putnika u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, radi zaštite od unošenja i širenja zaraznih bolesti na teritoriji Republike Srbije.

Odluka o izmenama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću od 19.03.2020. godine.

Izmenom Odluke član 4a glasi: ”Državljanima R.Srbije i stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u R.Srbiji, a koji u R.Srbiju dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijim bolesti COVID-19, odnosno žarišta epidemije, i to iz: Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke - određuje se mera karantina i, radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19, upućuju se na sprovođenje te mere u trajanju od 28 dana - u objekat vojne ustanove ”Morović”, Šid i Miratovačko polje.

Više informacija ovde.

Obaveštavamo sve zainteresovane da se, u skladu sa članom 5. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, koje je u Republici Srbiji na snazi od 15. marta 2020. godine, prekidaju sve izborne radnje u sprovođenju izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije koji su raspisani za 26. april 2020. godine.
Prekid navedenih aktivnosti trajaće dok traje vanredno stanje u Republici Srbiji, s tim što će se izborni proces, kao i rokovi za vršenje izbornih radnji, nastaviti u skladu sa odlukom o prestanku vanrednog stanja.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković doneli su 15. marta, u skladu sa Ustavom, Odluku o uvođenju vanrednog stanja. Odluka je istog dana stupila na snagu.

Granice Republike Srbije zatvorene su za sve strane državljane, sa izuzetkom akreditovanih članova osoblja stranih DKP i kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članova njihovih porodica koji su nosioci posebnih ličnih karata i stranih državljana koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji.

Građani Republike Srbije, kao i gore navedene kategorije stranih državljana, a koji ulaze u Republiku Srbiju, u obavezi su da budu u samoizolaciji od najmanje 14 dana, pod krivičnom odgovornošću. Ova mera će biti striktno kontrolisana i njeno kršenje biće najstrože sankcionisano.

Njima će pri ulasku u zemlju biti uručeno zakonski obavezujuće rešenje. Zaprećena zatvorska kazna za kršenje ove odredbe je do tri godine zatvora. Ovo je veoma važno kako bi se smanjilo kretanje građana, što je jedan od glavnih razloga za uvođenje vanrednog stanja u cilju sprečavanja širenja virusa COVID-19.

Kada je reč o građanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju boravište u Republici Srbiji, a koji dolaze iz Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke određuje se izolacija u trajanju od 28 dana.

Ove mere ne odnose se na:
• posade teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. U slučaju međunarodnog tranzitnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju, boravak se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
• posade teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe. U slučaju nizvodne plovidbe, boravak u vodama Republike Srbije se ograničava na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
• vozopratno osoblje železničkih vozila koja ulaze u zonu graničnih stanica utvrđenih međudržavnim sporazumima;
• posade i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija ili su u tranzitu preko međunarodnih aerodroma Republike Srbije;
• lica koja su dobila saglasnost za ulazak u Republiku Srbiju od radnog tela Vlade koje čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
• humanitarne konvoje pod obaveznom pratnjom ugovorene diplomatskim putem.

Imajući navedeno u vidu, sva diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije u inostranstvu obustaviće rad na prijemu zahteva za izdavanje viza za strance, osim gore navedenih kategorija, koji nameravaju da ulaze na teritoriju Republike Srbije.

Sve najnovije vesti možete pratiti na portalu Vlade Republike Srbije.
Na posebnom portalu Ministarstva zdravlja Republike Srbije detaljno je objašnjen postupak na graničnim prelazima pri ulasku putnika u Republiku Srbiju

Povodom izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, koji su raspisani za 26. april 2020.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (4. april 2020. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike Narodne skupštine glasati u inostranstvu.

Zahtev obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.

Nadležna opštinska, odnosno gradska uprava rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati na isti način i po istom postupku dostavlja diplomatsko-konzularnmo predstavništvu koje je prosledilo zahtev, radi obaveštavanja birača.

Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/.

obrasci Zahteva:

- za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, možete ovde preuzeti.

- za upis u jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji, možete ovde preuzeti.

Popunjeni zahtevi se mogu dostaviti ličnim dolaskom u Generalni konzulat Republike Srbije u Sidneju, putem pošte, faksa ili elektronskim putem (prilaže se kopija važećeg pasoša ili lične karte izdatih od strane nadležnih organa R. Srbije).

Odlukama br. 20/30-2020/01 i br. 21/30-2020/01 od 16. januara 2020. godine, Ministarstvo spoljnih poslova – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu je raspisalo konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Konkursi su otovoreni od 20. januara do 10. februara o.g. Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se naći na linku

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

raspisuje

NAGRADNI KONKURS NA TEMU “SVETI TRIFUN I SVETI VALENTIN NEKADA I SADA”

Uslovi konkura:

Na konkursu mogu učestovavati deca iz dijaspore u uzrastu od 15 do 20 godina. Konkuriše se sa temom na srpskom i engleskom jeziku, maksimalno do dve kucane strane.

Nagrađuju se tri najbolja sastava:

- prva nagrada 5 besplatnih promo časova srpskog jezika

- druga nagrada 30% popusta na uplaćen onlajn kurs srpskog jezika

- treća nagrada 15% popusta na uplaćen onlajn kurs srpskog jezika

*Trajanje kursa je 24 časova. Neće se uzimati u obzir gramatičke i pravopisne greške, već samo kreatvinost.

Svi nagrađeni sastavi, kao i oni za koje žiri smatra da su dobri, biće objavljeni na sajtu Akademske srpske asocijacije. Radove slati u pdf verziji (font Times New Roman, veličina fonta 12 pt, prored 1,5) na mejl adresu info@asasocijacija.com.

Konkurs je otvoren do 14. februara, a rezultati konkursa biće objavljeni 20. februara 2020. godine na sajtu i Fejsbuk stranici Akademske srpske asocijacije.

www.asasocijacija.com asasocijacija@gmail.com

PRODAJA KARATA

https://www.atpcup.com

Narodna Banka Srbije je na svom web sajtu postavila informacije za povratnike u R.Srbiju u vezi sa integracijom i raspolaganjem novcem. Te informacije su date u Finansijskom vodiču koji je izložen na web sajtu i to:

https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf

Cilj je pružanje informacija u vezi sa pitanjima iz oblasti deviznog poslovanja od značaja za povratak naših građana iz inostranstva.

Vlada Republike Srbije je na svojoj sednici od 24.10.2019. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Jermenije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije najduže do devedeset (90) dana od datuma ulaska u R. Srbiju, u periodu od sto osamdeset (180) dana, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 15. Zakona o strancima. Odluka stupa na snagu 02. novembra 2019. godine.

Obaveštavamo da su dana 19. juna ove godine, u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, Upravi za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, donete Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Odluke se mogu naći i preuzeti na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisalo je Konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Konkursi su otvoreni do 01. aprila 2019. godine. Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja, mogu se naći na linku http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da će se, počev od 26. novembra do 9. decembra 2018. godine u Sidneju, na više lokacija u Australiji, održati 18. Srpski filmski festival. Kao i prethodnih godina i ove godine imaćemo priliku da vidimo najbolja godišnja ostvarenja srpske kinematografije. Filmovi koji će se ove godine prikazati širom Australije su:

1. SLEPI PUTNIK NA BRODU LUDAKA (A stowaway on the ship of lunatics), reditelj Goran Marković – MA15+

2. NIGDE (Nowhere), reditelj Predrag Velinović – MA15+

3. PATULJCI SA NASLOVNIH STRANA (Front Page Midgets), reditelj Milorad Miliković – R18+

4. VONGAR (WONGAR), reditelj Andrijana Stojković – MA15+

5. IZGREDNICI (Offenders), reditelj Dejan Zečević – R18+  film je nominovan za Oskara u 2019

Sve informacije u vezi sa prikazivanjem pomenutih filmova, kupovine i rezervacija karata možete preuzeti sa zvaničnog sajta SRPSKOG FILMSKOG FESTIVALA ili Fejsbuk stranice

U nedelju, 28.10.2018.g, u Generalnom konzulatu R. Srbije u Sidneju, održana je promocija i svečano otvorena fudbalska akademija za decu srpskog porekla u Sidneju, „Fudbalska akademija Ultra“ („Ultra Football Academy“).

U Generalnom konzulatu R. Srbije u Sidneju, gospodinu Miljanu Miriću, vlasniku firme „Infinity HVAC Services”Pty Ltd, uglednom članu srpske dijaspore u Australiji, uručena je zahvalnica povodom uspešne saradnje, podrške i nesebične donacije ovom Generalnom konzulatu.

U sali Univerziteta Novog Južnog Velsa, u Sidneju 24.06.o.g, održana je deveta po redu Vidovdanska akademija na kojoj su učestvovali đaci i nastavnici deset srpskih dopunskih škola iz Novog Južnog Velsa (NJV), odnosno Sidneja, Volongonga i NJukasla, koje su pod pokroviteljstvom Mitropolije australijsko-novozelandske SPC. 

U dvosatnom prigodnom i zanimljivom kulturno-umetničkom programu, uz pomoć vrednih i požrtovanih nastavnika i roditelja koji uveliko podržavaju i pomažu pripreme za ovu priredbu, deca su prisutnima dočarali lepotu srpskog jezika uz izvođenje predstava, narodnih igara i recitovanja stihova poznatih srpskih pesnika. 

U petak, 20.04.2018.g, u Generalnom konzulatu R. Srbije u Sidneju, u saradnji sa Jelenom Kiš, urednicom internet magazina „Australiana Serba“, prigodnom književnom večeri predstavljena su autorska dela uglednog srpskog pisca Vladimira Pištala, koji,  pod pokroviteljstvom kulturnog kluba „NJegoš“ iz Melburna, boravi u dvonedeljnoj poseti Australiji. 

Na književnoj večeri, koju je otvorio domaćin GK B.Radošević, predstavljena su književna dela: „Sunce ovog dana – pismo Andriću“, najnovija knjiga pomenutog književnika i „Tesla, portret među maskama“, knjiga za koju je 2008. godine dobio nagradu „NIN“. Panel diskusiju, pred oko 50 ljubitelja književnosti, otvorili su pisac i lekar dr Petar Pješivac i slikar i pesnik Nebojša Simić, ugledni građani srpske i crnogorske zajednice iz Melburna, koji su predstavili istaknutog pisca i njegova dela. 

U Generalnom konzulatu R. Srbije u Sidneju, gospodinu Milovanu Karajčiću,  uglednom članu srpske dijaspore u Australiji, uručena je zahvalnica povodom uspešne dugogodišnje saradnje i njegove nesebične podrške ovom Generalnom konzulatu.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisala je Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Konkurs je otvoren od 12. do 30. marta 2018. godine.

Povodom Dana državnosti Republike Srbije, sada već tradicionalno, po 10. put, u Sidnejskoj Opštini Bej Sajd (Rokdejl), 13. februara 2018. godine  podignuta je zastava Republike Srbije.

U Sidneju je 10. i 11. februara 2018. godine održan šesti po redu Srpski Festival koji je još jednom u samom srcu najvećeg australijskog grada okupio desetine hiljada Srba, gostiju i prolaznika. Ovo je najveća javna smotra srpske tradicije i kulture na južnoj hemisferi.  

Filmom „Kozje uši“, reditelja Marka Kostića, 27. novembra, svečano je otvoren 17. Srpski filmski festival u Australiji u „Hoyts Entertainment Moore Park“ u Sidneju. Na Festivalu, koji se ove godine održava od 24.11. do 10.12.2017. godine širom Australije (Sidnej, Kanbera, Brizbejn, Melburn, Adelejd i Frimantl-Pert), prikazaće se pet najnovijih filmskih ostvarenja srpske kinematografije, i to igrani filmovi: 

1. KOZJE UŠI (OUT OF THE WOODS) – reditelj Marko Kostić;

2. REKVIJEM ZA GOSPOĐU J. (REQUIEM FOR MRS J.) – reditelj Bojan Vuletić;

3. SANTA MARIA DELA SALUTE (SANTA MARIA DELLA SALUTE) – reditelj Zdravko Šotra;

4. DNEVNIK MAŠINOVOĐE (TRAIN DRIVERS DIARY) – reditelj Miloš Radović;

5. STADO (HERD) – reditelj Nikola Kojo;

U četvrtak, 12.10.2017.g, u GK R. Srbije u Sidneju, u saradnji sa KUD „Njegoš“ iz Sidneja, prigodnom svečanom Akademijom obeležena je 170-godišnjica od objavljivanja „Gorskog vijenca“, Petra II Petrovića Njegoša.

Pred oko 70 zvanica, na Akademiji koju su pripremili članovi KUD „Njegoš“, predstavljeno je delo i život ovog pesnika i filozofa i značaj za srpski i crnogorski narod. Recitovani su stihovi iz njegove epske poeme „Gorski vijenac“. Podsetili su na vladavinu ovog duhovnog i svetovnog vođe Crne Gore u 19. veku, koji se zalagao za oslobođenje i ujedinjenje svih Srba.     

U utorak, 25.07.2017. godine, u Centru za inovacije Majkl Krauč (Michael Crouch Innovation Centre), pri Univerzitetu Novog Južnog Velsa (UNJV) u Sidneju, svečano je otvorena izložba eksponata o Nikoli Tesli pod nazivom „Neograničeni um“. Izložba je prethodno održana u Pertu, „Tesla EXPO 2017“ od 01-16. jula o.g, u organizaciji „Tesla Forum Zapadna Australija“, čijem otvaranju je prisustvovao amb. Miroljub Petrović. 

Izložba, koja je po prvi put održana u Sidneju od 26. jula do 6. avgusta, organizovana je u saradnji sa Muzejom Nikola Tesla iz Beograda, predstavnicima srpske zajednice, članovima društva „Nikola Tesla Srpski“ i domaćinima UNJV, uz pomoć brojnih sponzora, od kojih izdvajamo „Er Srbiju“ sa „Etihadom“, a uz incijativu i posredovanje DKP R. Srbije u Kanberi i Sidneju. 

Gornji red: Dragana Milanović, Vesna Knežević, prof. Slobodan Živković, otac Saša Čolić, Milica Kozlina i Vladeta Teofilović. Donji red: Manuela i Dragan Mitrović, konzul Branislav Grbić, premijerka NJV Gledis Beredžiklijan, Andrijana Drpa i Petar Kozlina.

U subotu, 20.05.2017. godine, u Sidneju je održana redovna godišnja svečanost u organizaciji Saveza škola jezika etničkih zajednica Novog Južnog Velsa (NSW Federation of Community Language Schools).

Ova manifestacija se održava svake godine u cilju negovanja tradicije  australijske politike multikulturalizma i animiranja predstavnika svih  etničkih zajednica koji žive na prostoru NJV da doprinesu, podrže i privuku što veći broj studenata da pohađaju večernje škole na jezicima svojih predaka, kao i da neguju i očuvaju svoje kulturno nasleđe i identitet.

Svečanosti su prisustvovali premijerka NJV Gladis Beredžiklijan, kao i ministri Vlade NJV Rejmond Vilijams, zaduženog za multikulturalizam, i Viktora Dominela, zaduženog za finansije. Pored već pomenutih članova Vlade, pozivu su se odazvali i poslanici Parlamenta NJV, članovi sidnejskog konzularnog kora, predstavnici Saveza i pripadnici etničkih i verskih zajednica. 

Zakonom o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ, koji je stupio na snagu 30.12.2016. godine, obezbeđen pravni osnov za isplatu stare devizne štednje, bez obzira na državljanstvo štediše. Prijava potraživanja se podnosi direktno Upravi za javni dug Rrepublike Srbije (lično ili poštom), na propisanom obrascu, a može se podneti u roku od godinu dana od dana objavljivanja poziva za prijavu potraživanja, koji je, 23. februara 2017. godine, objavljen u sredstvima javnog informisanja u Republici Srbiji i na teritoriji bivše SFRJ.
Tekst zakona, uredbe i propisani obrasci mogu se preuzeti sa sajta Uprave za javni dug – http://www.javnidug.gov.rs/.

U toku januara 2017.godine počelo je uvođenje u vojnu evidenciju mladića koji ove godine postaju punoletni. Opšti poziv za uvođenje u vojnu evidenciju upućen je mladićima rođenim 1999. godine i starijih godišta, koji iz određenih razloga nisu uvedeni u vojnu evidenciju, da se jave centrima Ministarstva odbrane u svojim gradovima i regulišu tu zakonsku obavezu. Potrebno je na uvid poneti ličnu kartu ili, ukoliko je lice ne poseduje, neku drugu javnu ispravu iz koje se može utvrditi identitet. Opšti poziv za uvođenje u vojnu evidenciju traje do kraja februara, posle čega će biti upućivani pojedinačni pozivi svima koji se nisu odazvali.

Mladići, državljani Srbije, koji žive u Australiji i na Novom Zelandu, svoje pravo i zakonsku obavezu mogu da ispune u Ambasadi Republike Srbije u Kanberi ili u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Sidneju.

Link na teskt Informacije-poziva Ministarstva odbrane RS

Od 1. februara 2017. godine nadležni organi u Australiji - Austroads - primenjuju odluku o priznavanju vozačkih dozvola državljana Republike Srbije. Vozačke dozvole izdate u Srbiji dobile su status „Priznanja Iskusnog Vozača“. Status „Priznanje Iskusnog Vozača“ (Experienced Driver Recognition) pruža mogućnost da  podnosilac zahteva iz Republike Srbije dobije Australijsku vozačku dozvolu bez obaveze polaganja praktičnog dela – vožnje, i teorijskog dela – testova, za kategorije „C“ (automobil) ili „R“ (motocikl).

Podnosilac zahteva za priznavanje vozačke dozvole iz Srbije u Australiji treba da zadovolji sledeće uslove:
- mora biti stariji od 25 godina,
- da ispunjava preduslove (starost i uslove) za relevantne kategorije vozila,
- da dostavi odgovarajuću potvrdu o identitetu, i
- da ispunjava uslove o prebivalištu.
Ako je vozač mlađi od 25 godina i dolazi iz zemlje pod statusom „Priznatog Iskusnog Vozača“ (koji je dobila Republika Srbija), podleže obavezi polaganja vozačkog ispita u celini.

U sredu, 15.02.2017. godine, prigodnim prijemom u Generalnom konzulatu R. Srbije u Sidneju obeležen je Dan državnosti R. Srbije.  

U čast obeležavanja državnog praznika pozvane su ugledne ličnosti iz javnog i političkog života Novog Južnog Velsa (NJV) i Australije, predstavnici stranih diplomatsko-konzularnih misija, kao i istaknuti pripadnici Srpske zajednice.

Izdvajamo prisustvo Dejvida Klarka, člana zakonodavnog saveta Parlamenta NJV i ličnog izaslanika Gledis Beredžiklijan, premijerke NJV i protojereja-stavrofora Miodraga Perića u ime vladike Siluana, Episkopa Mitropolije australijsko-novozelandske SPC. Pozivu su se odazvali brojni  šefovi stranih misija, predstavnici prijateljskih zajednica, lokalnih vlasti i policije. Srpsku zajednicu su predstavljali ugledni biznismeni, predsednici klubova i medija, lekari, profesori, sportisti i muzičari sa kojima ovaj GK ima dugogodišnju saradnju i poznanstvo.

U čast obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije u Sidnejskoj Opštini Bej Sajd (bivša Rokdejl), 13.02.2017. godine, prigodnom svečanošću, tradicionalno, po deveti put, podignuta je zastava Republike Srbije.

Okupljenim građanima iz srpske dijaspore sa pripadnicima grčke zajednice prvi se, u ime gradonačelnika Bej Sajda obratio Miodrag Pešić, predsednik Udruženja srpsko-australijske zajednice „Sretenje“, koji je pozdravio uvažene goste i, između ostalog, podsetio da je „Rokdejl jedino mesto u svetu gde se, pored srpskih predstavništava, kao i u Srbiji, podiže zastava R. Srbije za Dan državnosti“.  

U ime Generalnog konzulata R. Srbije u Sidneju prisutnima se obratio GK B. Radošević prigodnim govorom, koji se, između ostalog, zahvalio domaćinima i istakao „da je ponosan što se u čast Dana državnosti R. Srbije podiže naša zastava“.

Svečanom skupu prisustvovali su i sledeći uvaženi gosti: Branislav Grbić, konzul; Stavros Kirimis, GK R. Grčke; Stiven Kamper, član Zakonodavne skupštine Novog Južnog Velsa za Rokdejl; otac Nemanja Mrđenović, u ime Vladike Siluana, Episkopa Mitropolije australijsko-novozelandske SPC, Dragan Milovanović, delegat srpske dijaspore i predsednik srpskog kulturnog kluba „Sv. Sava“,  kao i drugi službenici Opštine i građani Rokdejla sa pripadnicima Srpske i drugih etničkih zajednica. 

Popularno nazvani „najveći srpski festival na južnoj hemisferi“ po peti jubilarni put održan je 4. i 5. februara, 2017. godine, na jednoj od najprometnijih turističkih lokacija Sidneja, Darling Harbor i Tumbalong Park, u organizaciji Udruženja srpske pravoslavne omladine (SOJA) iz Sidneja, pod pokroviteljstvom Mitropolije australijsko-novozelandske SPC i mnogobrojnih sponzora. Kao i svih prethodnih godina, i ovog puta Srpski festival je okupio brojne ugledne goste i srpsku dijasporu. Ova manifestacija, koja je spoj kulture, tradicije i identiteta srpskog naroda na ovim prostorima, ima enorman potencijal za prezentaciju Srbije najširoj publici u Sidneju, kao i brojnim stranim turistima koji posećuju ovu lokaciju. Dvodnevni festival privukao je veliki broj posetilaca (procena oko 50 hiljada) koji su uživali u pesmi, igri i kulinarskim specijalitetima. 

Naime, do isteka roka predviđenog za prijavu birača za glasanje u Australiji - 11. marta 2017. godine, u ponoć po vremenu u Srbiji - prijavila su se ukupno 22 birača Ambasadi RS u Kanberi i 50 birača u Generalnom konzulatu RS u Sidneju. Prijave su se odnosile za glasanje na biračkim mestima u ovim DKP ili na eventualno otvorenom biračkom mestu u Melburnu, Pertu ili Brizbejnu. S obzirom da je broj prijavljenih birača (za svako pojedinačno mesto, ali i ukupno) znatno ispod predviđenog minimuma od 100, nisu ispunjene osnovne pretpostavke za otvaranje niti jednog biračkog mesta u Australiji. Zbog toga će birači, koji su se prijavili preko Ambasade ili Generalnog konzulata, biti vraćeni u birački spisak prema mestu boravka u Srbiji, da bi svoje biračko pravo mogli da iskoriste na tim biračkim mestima, ako u vreme izbora budu boravili u zemlji. Dopunsko rešenje Republičke izborne komisije o tome gde će biti otvorena biračka mesta u inostranstvu (drugi deo rešenja - spisak ukupno 53 biračka mesta u 32 države), doneto je na 17. sednici, koja je održana 12. marta, možete videti OVDE.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković, 2. marta 2017. godine, donela je Odluku o raspisivanju izbora za predsednika Republike za 2. april 2017. godine.

Birači – državljani Republike Srbije - koji imaju boravište u Australiji i na Novom Zelandu, mogu da podnesu preko Ambasade Republike Srbije u Kanberi ili preko Generalnog Konzulata Republike Srbije u Sidneju, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska – za predstojeće izbore to znači do 11. marta 2017. godine – zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za predsednika Republike glasati u inostranstvu – konkretno, u Australiji (DETALJNIJE UPUTSTVO).

Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Republika Makedonija, Republika Slovenija i Republika Srbija – kao jedine države sukcesori bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: „SFRJ“) – i kao suvlasnici diplomatsko-konzularne imovine SFRJ, kao prethodnog titulara, ovim objavljuju poziv za učešće na konkursu za pružanje posredničkih usluga u  cilju otuđivanja sledećih nepokretnosti1:

a) Stalna misija SFRJ pri OUN u Njujorku, SAD (Peta avenija 854, Njujork 10065);

b) Rezidencija stalnog predstavnika SFRJ pri OUN u Njujorku, SAD (Park avenija 730, Njujork 10021); 

v) Ambasada i rezidencija SFRJ u Tokiju, Japan (7-24, 4-chome, Kitashinagawa Shinagawa-ku, Tokyo); 

g) Ambasada SFRJ u Bonu, Nemačka (Schlossallee 5, 5300 Bonn 2); 

d) Ambasada i rezidencija SFRJ u Bernu, Švajcarska (Seminarstrasse 5, 3006 Bern).

CEO TEKST OGLASA - OVDE

CEO TEKST OGLASA - ENG - TENDER INVITATION - OVDE

FORMULAR - TENDER BOND (GUARANTEE) - OVDE

FORMULAR - PERFORMANCE BOND (GUARANTEE) - OVDE

FORMULAR - TENDERER INFORMATION SHEET - OVDE

Ustoličenje novog vladike Mitropolije australijsko-novozelandske Srpske pravoslavne crkve, održano je subotu 22. oktobra 2016. godine, u sabornom hramu Svetog Đorđa u Kabramati u Sidneju. U tron Episkopa australijsko-novozelandskog ustoličen je NJegovo Preosveštenstvo mr Siluan Mrakić.

Arhijerejsku Liturgiju je predvodio novi Vladika Siluan, a sasluživali su mu NJP Episkop novograničko-srednjezapadnoamerički Longin, NJP Episkop apolonijski Serafim (vikar lokalne Arhiepiskopije Carigradske patrijaršije), NJP Episkop kanberski Georgije (vikar lokalne eparhije Ruske zagraničke crkve) kao i brojni sveštenici Srpske i Ruske Crkve, uključujući i jurisdikciju Moskovske patrijaršije iz Australije, kao i gosti iz Srbije i Republike Srpske.

Filmom „Smrdljiva bajka“, reditelja Miroslava Momčilovića, u petak 21.10.2016.g, svečano je otvoren 16. Festival srpskog filma u Australiji u „Cinema Paris FOX Studio“ u Sidneju. Na Festivalu, od 21.10. do 08.11.2016.g. širom Australije (Sidnej, Kanbera, Brizbejn, Melburn, Adelejd i Pert), prikazaće se četiri najnovija filmska ostvarenja srpske kinematografije, i to  filmovi: Smrdljiva bajka – Miroslava Momčilovića; Vlažnost – Nikole LJuca; Braća po babine linije – Radoša Bajića i Igla ispod praga – Ivana Marinovića. Nakon uvodnog govora domaćina direktorke Milice Kozline i predstavljanja specijalnog gosta Festivala, glavnog glumca iz filma „Vlažnost“ Miloša Timotijevića, prigodnim govorom obratio se i jedan od osnivača Festivala, GK Branko Radošević.

Festival je ove godine ulepšan prisustvom i pevanjem mešovitog hora Srpskog pevačkog društva „Jedinstvo" iz Banja Luke. Tokom 16 godina ove manifestacije, australijskoj publici, kao i srpskoj dijaspori na „petom kontinentu“, omogućen je uvid u ovaj vid stvaralaštva o bogatoj srpskoj kulturi. Fotografije i izveštaji sa ovogodišnjeg Festivala dostupni su preko sledećeg linka https://www.facebook.com/serbfilmfest/ .

U sali eminentnog Jevrejskog muzeja u Sidneju, 29.09.2016.g, održana je promocija knjige „Istoriografija holokausta u Jugoslaviji“, u izdanju na engleskom jeziku, čiji autor je episkop pakračko-slavonski Vladika Jovan Ćulibrk, kojoj je prisustvovao konzul B.Grbić.

Episkop pakračko-slavonski doputovao je u Australiju 25.09.2016.g, gde će boraviti dve i po nedelje i posetiti Sidnej, Volongong, Melburn, Adelejd i Pert. NJegovom dolasku prethodila je Sveta liturgija u Jasenovcu i čin pripreme moštiju jasenovačkih novomučenika koje su predate hramovima Sv. Jovana Krstitelja u Volongongu i Sv. Đorđa u Kabramati, Sidnej, ovog meseca. Očekuje se da Vladika Jovan poseti manastir Ruske crkve u Bombali gde će održati seminar sa srpskom omladinom, a u Sidneju u crkvi Sv.Kneza Lazara govoriti o odnosima dva mučenička naroda – Jevreja i Srba, nakon čega nastavlja posetu Melburnu i drugim gradovima.

U Generalnom konzulatu R. Srbije u Sidneju, u saradnji sa Ambasadom R. Srbije u Kanberi, priređen je, u četvrtak 10.03.2016. godine, svečani prijem u čast posete najviših zvaničnika Srpske pravoslavne crkve na čelu sa Patrijarhom srpskim g. Irinejom, u čijoj pratnji su bili Mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije i episkop Mitropolije australijsko-novozelandske g. Irinej.

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić potpisao je 4. marta 2016. godine Ukaz o raspuštanju Narodne skupštine Republike Srbije i raspisao vanredne republičke izbore za 24. april 2016. godine.

Birači – državljani Republike Srbije - koji imaju boravište u Australiji i na Novom Zelandu, mogu da podnesu preko Ambasade Republike Srbije u Kanberi ili preko Generalnog Konzulata Republike Srbije u Sidneju, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska – za predstojeće izbore to znači do 2. april 2016. godine – zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike glasati u inostranstvu – konkretno, u Australiji. (KLIKOM na "Opširnije...", do pune informacije i obrazaca).

Ministarstvo kulture i informisanja R. Srbije raspisalo je 25. februara 2016. godine Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2016. godini.

Tekst konkursa, obrasci za prijavljivanje i ostala dokumentacija nalaze se na veb sajtu Ministarstva www.kultura.gov.rs . Rok za podnošenje konkursnih prijava je 28. mart 2016. godine. 

U Generalnom konzulatu R. Srbije u Sidneju, 16.02.2016. godine, obeležen je Dan državnosti R. Srbije 15. februar i pedeset godina diplomatskih odnosa sa Australijom. U čast obeležavanja državnog praznika pozvane su ugledne ličnosti iz javnog i političkog života Novog Južnog Velsa (NJV) i Australije, predstavnici stranih diplomatsko-konzularnih misija, kao i istaknuti pripadnici Srpske zajednice.

            Izdvajamo prisustvo Miroljuba Petrovića, ambasadora R. Srbije u Australiji, vladike Irineja, Episkopa SPC, Mitropolije australijsko-novozelandske i Šejna Malarda (Shayne Mallard), člana Zakonodavnog Saveta NJV, koji je u ime Vlade NJV predstavljao premijera Majka Berda i Džona Adžaku, Ministra NJV za multikulturalizam i brigu o starim licima i invalidima. 

          U čast obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije u Sidnejskoj Opštini Rokdejl, 12.02.2016. godine, prigodnom svečanošću, sada već tradicionalno, po osmi put, podignuta je zastava Republike Srbije.

Australija je u sklopu svoje politike multikulturalizma i kroz institucije koje su u tom cilju osnovane, otvorila svim etničkim zajednicama mogućnost za angažman i afirmaciju u društvu. Kao jedan takav primer je upravo u ovoj velikoj sidnejskoj Opštini Rokdejl. Na inicijativu nacionalnog udruženja „Sretenje“, pod rukovodstvom Miodraga Pešića, uglednog člana Srpske zajednice, svake godine od 2009., na svečanosti u čast Dana državnosti R.Srbije podiže se zastava R. Srbije na jarbol ispred zgrade Opštine, što predstavlja stalni podsticaj za harmonizaciju odnosa, bliskost i toleranciju između brojnih naroda koji žive u Sidneju. 

U centru Sidneja, 6. i 7. februara 2016. godine, na glavnoj turističkoj lokaciji Darling Harbor i Tumbalong Park, održan je četvrti po redu Srpski festival, u organizaciji Udruženja srpske pravoslavne omladine (SOJA) iz Sidneja, pod pokroviteljstvom Mitropolije australijsko-novozelandske SPC i mnogobrojnih sponzora.

            Popularno nazvan „najveći srpski festival na južnoj hemisferi“ i ove godine je okupio brojne ugledne goste i srpsku dijasporu. Ova manifestacija, koja je spoj kulture, tradicije i identiteta srpskog naroda na ovim prostorima, ima enorman potencijal za prezentaciju Srbije najširoj publici u Sidneju. Prema statističkim podacima Sidnejske luke procenjuje se da je bilo preko 50.000 posetilaca na ovogodišnjem dvodnevnom festivalu. Festival je bio ukrašen bogatim kulturno-umetničkim programom, uz izvedbu brojnih vrsnih foklornih ansambala, pevača i muzičara, svi sa jednim ciljem da promovišu Srbiju u Australiji. Na izložbeno-prodajnim štandovima mogli su se kupiti umetnički i zanatski predmeti, knjige, suveniri, narodne nošnje ili posmatrati izložbe i pročitati o srpskim verskim i narodnim tradicijama. Kao i prošle i ove godine, građani su mogli da uživaju u bureku i kulinarskim specijalitetima sa roštilja uz srpsko vino, pivo i rakiju. 

U Generalnom konzulatu R. Srbije u Sidneju, 02.02.2016. godine, u čast ragbi lige reprezentacije Srbije, organizovan je prigodan prijem, pod pokroviteljstvom generalnog sponzora „Er Srbije“. 

            Ponovno okupljanje u Generalnom konzulatu, pod već poznatim sloganom „Srbi u Australiji – idemo zajedno na Svetski kup u Ragbi Ligi 2017!“, kao i najavljeni dvonedeljni boravak srpskih ragbi reprezentativaca u Australiji, izazvalo je veliko interesovanje u ovdašnjoj dijaspori i medijima. Doček ragbista su, svojim prisustvom, uveličali Vladika Irinej, episkop SPC Mitropolije australijsko-novozelandske, kao i Dane Kondić, generalni direktor „Er Srbije“, koji je specijalno za ovu priliku doputovao iz Srbije. Na poziv „Er Srbije“ i GK odazvali su se brojni ugledni pripadnici Srpske zajednice, udruženja i klubova, predstavnici sedme sile, članovi australijskog ragbi saveza, predstavnici „Etihada“ i drugih privrednih firmi. Našim reprezentativcima priključili su se i srpski ragbisti iz Australije, kao i neke „legende“ ovog sporta, poreklom iz Srbije, kao što su Lu Živanović i Dragan Đurđević.

Obaveštavamo da je, počev od 29. oktobra 2015. godine u Sidneju, do 22. novembra, na više lokacija u Australiji, održan 15. Festival srpskog filma. Kao i prethodnih godina i ove godine imali smo priliku da vidimo najbolja godišnja ostvarenja srpske kinematografije. Filmovi koji su ove godine prikazani širom Australije su:

1) Enklаvа (Enclave) – Gorаn Rаdovаnović;
2) Brаnio sаm Mlаdu Bosnu (The man who defended Gavrilo Princip) – Srđаn Koljević;
3) Pored mene (Next to me) – Stevаn Filipović;
4) Zа krаljа i otаdžbinu (For King and Homeland) – Rаdoš Bаjić;
5) Bez stepenikа (Stairless) – Petаr Šumonjа;
6) Nebo iznаd nаs (The sky above us) – Mаrinus Gruthof;
7) Bićemo prvаci svetа (We will be world champions) – Dаrko Bаjić;
8) Destinаcijа Serbistаn (Destination Serbistan) – Želimir Žilnik.

Specijаlni gost Festivаlа je Gorаn Rаdovаnović, direktor filmа Enklаvа.
Sve informаcije u vezi sа prikаzivаnjem pomenutih filmovа, kupovine i rezervаcijа kаrаtа možete preuzeti sа zvаničnog sаjtа Festivаlа srpskog filmа:

http://www.serbianfilmfestival.org.au  https://www.facebook.com/serbfilmfest

Na pregovorima nadležnih organa Srbije i Australije, održanim u Kanberi od 22. do 25. septembra 2015.godine, usaglašen je tekst Sporazuma o socijalnom osiguranju između dve države, koji su parafirali šefovi delegacija.
Sporazumom o socijalnom osiguranju između Srbije i Australije obuhvaćene su oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja.
Odredbe sporazuma omogućavaju osiguranicima dveju država da se prilikom ostvarivanja prava na penziju, ukoliko je to potrebno, uzme u obzir staž osiguranja navršen na teritoriji obe države ugovornice. Sadrži, takođe, i odredbe o isplati davanja u konvertibilnoj valuti na teritoriji druge države ugovornice, zatim, o utvrđivanju primenljivog zakonodavstva, kao i o upućivanju na rad u drugu državu-ugovornicu. Odredbama kojim se reguliše upućivanje na rad u drugu državu-ugovornicu, predviđena je mogućnost izuzeća od primene odredaba zakonodavstva zemlje u koju je lice upućeno, čime se izbegava istovremeno plaćanje doprinosa u obe države.
U skladu sa procedurom, predstoje aktivnosti u cilju pripreme pratećih dokumenata kao i samo potpisivanje sporazuma, zatim ratifikacija i njegovo stupanje na snagu, o čemu će Ambasada pravovremeno obaveštavati javnost.
Ambasada Republike Srbije u Australiji koristi ovu priliku da izrazi iskrenu zahvalnost svakom od pripadnika Srpske zajednice u Australiji koji je svojim stavom ili konkretnom podrškom pomogao da se organizuje dolazak i boravak delegacije Srbije kako bi se održali pregovori o Sporazumu o socijalnom osiguranju.

U Generаlnom konzulаtu R. Srbije u Sidneju, 16.03.2015. godine, uz prigodаn prijem, održаnа je prezentаcijа Rаgbi 13 Federаcije Srbije u orgаnizаciji g. Blаgojа Stoiljkovićа, predstаvnikа R13FS, koji je doputovаo u Austrаliju dа uspostаvi kontаkt sа nаšom dijаsporom, kаo i igrаčimа srpskog poreklа i promoviše srpsku rаgbi reprezentаciju zа predstojeće kvаlifikаcije zа Svetsko prvenstvo koje će se održаti u Austrаliji 2017. godine.
Prezentаcijа pod slogаnom „Srbi u Austrаliji – idemo zаjedno nа Svetsko prvenstvo u Rаgbi Ligi 2017!“ izаzvаlа je veliko interesovаnje u srpskoj dijаspori. Pored predstаvnikа Austrаlijske rаgbi lige, SPC, „Er Srbije“, predsednikа srpskih klubovа i udruženjа, istаknutih predstаvnikа srpske dijаspore, srpskih medijа i orgаnizаcije „SOJA“, pozivu su se odаzvаli i mnogobrojni igrаči srpskog poreklа, аktivni i bivši, kаo i njihovi roditelji, koji su već igrаli zа reprezentаciju Srbije, kаo i oni koji su popunili upitnike, kаko bi „ispunili svoje snove i zаigrаli u srpskom dresu“.  
Kvаlitet igrаčа srpskog poreklа, velikа podrškа njihovih porodicа i prijаteljа i svih onih u kojimа je Srbijа u srcu predstаvljаju jednu pozitivnu energiju i veliki motiv zа kvаlifikovаnje srpske reprezentаcije nа predstojećem Svetskom kupu u rаgbi ligi 2017. godine u Austrаliji.
Izveštаj nedeljnikа "Srpski Glаs" o ovom dogаđаju možete videti OVDE.
Svi zаinteresovаni rаgbi igrаči mogu se obrаtiti Generаlnom konzulаtu ili direktno predstаvniku Rаgbi 13 Federаcije Srbije g. Blаgoju Stoiljkoviću blagoje.stoiljkovic@ragbiliga.rs.

Reprezentаcijа fudbаlerа Srbije u uzrаstu do 20 godinа je uspelа dа se po prvi put kvаlifikuje među 24 nаjbolje selekcijа svetа i tаkmičiće se nа Svetskom prvenstvu koje će se održаti nа Novom Zelаndu od 30.05. do 20.06.2015. godine. Grupnа fаzа tаkmičenjа će se igrаti od 31. mаjа do 06. junа o.g. u Dаnedinu, studentskom centru Novog Zelаndа i nаjjužnijem novozelаndskom grаdu.
U orgаnizаciji FIFA, zvаničаn žreb je održаn 10. februаrа u Oklаndu i Srbijа je rаspoređenа u Grupu D, zаjedno sа reprezentаcijаmа Urugvаjа, Meksikа i i jednom аfričkom reprezentаcijom, kojа će uskoro biti poznаtа posle zаvršetkа Afričkog kupа. 
Od 1977. godine kаdа se održаvа ovo tаkmičenje, Argentinа je osvojilа šest titulа, Brаzil pet, Portugаl dve, а fudbаlski nаvijаči nаrаvno priželjkuju reprizu Svetskog prvenstvа 1987. godine u Čileu, kаdа je tаdаšnjа reprezentаcijа mlаdih fudbаlerа SFRJ osvojilа titulu pobedivši u finаlu reprezentаciju Zаpаdne Nemаčke.
Pripreme nаše reprezentаcije će se obаviti u Oklаndu, u periodu od 21. do 27. mаjа, nаkon čegа će tim otputovаti zа Dаnedin, а Srbijа će prvu utаkmicu grupne fаze odigrаti protiv reprezentаcije Urugvаjа 31. mаjа, sа početkom u 16.00 čаsovа. Sledeću utаkmicu Srbijа igrа protiv аfričkog predstаvnikа 03. junа u 19.00 čаsovа, а protiv reprezentаcije Meksikа 06. junа u 16.00 čаsovа.
Osminа finаlа je nа progrаmu 10. i 11. junа, četvrtfinаle 14. junа, а u Oklаndu će se održаti polufinаlne utаkmice 17. junа, kаo i finаlnа utаkmicа 20. junа.
Diplomatska predstavništva Republike Srbije u Austrаliji pozivа zаinteresovаne orgаnizаcije i pojedince u Srpskoj zаjednici nа Novom Zelаndu i Austrаliji dа zаjednički podržimo nаjbolje mlаde srpske fudbаlsere i dа im i eventuаlnim prisustvom nа utаkmicаmа dаmo dodаtnu snаgu u borbi zа što bolji plаsmаn.

      U Sidnejskoj Opštini Rokdejl, 12.02.2015., prigodnom svečаnošću po sedmi put podignutа je zаstаvа Republike Srbije u čаst obeležаvаnjа Dаnа držаvnosti Republike Srbije. Ovа mаnifestаcijа podizаnjа srpske zаstаve nа jаrbol ispred sedištа Opštine Rokdejl, postаlа je deo trаdicije i pre svegа predstаvljа zаhvаlnost lokаlnih vlаsti pripаdnicimа srpske nаcionаlnosti koji žive i rаde u ovoj Opštini zа njihov doprinos stvаrаnju i negovаnju аustrаlijske politike multikulturаlizmа, kаo i stаlni podsticаj zа hаrmonizаciju odnosа, bliskost i tolerаnciju između brojnih nаrodа koji žive u Sidneju.

Video priloge o ovom skupu možete videti nа: RTS http://vimeo.com/119432871 i lokаlnа MIS TV https://www.youtube.com/watch?v=L-NEOJ48uAY.

(Više gotografija)

Fotografije: Radivoj Mačković

U centru Sidnejа nа glаvnoj turističkoj lokаciji Dаrling Hаrbor, 07. i 08. februаrа o.g., održаn je treći po redu Srpski festivаl u orgаnizаciji Udruženjа srpske prаvoslаvne omlаdine (SOJA) iz Sidnejа,      pod pokroviteljstvom Mitropolije аustrаlijsko - novozelаndske SPC i mnogobrojnih sponzorа.
Populаrno nаzvаn "nаjveći srpski festivаl nа južnoj hemisferi" okupio je, i ove godine, brojne ugledne goste i srpsku dijаsporu.
 

(Više gotografija)

Fotografije: Radivoj Mačković

Delegаcijа nаcionаlnog аvio-prevoznikа ``AIR Srbijа`` u sаstаvu: Dаne Kondić, Generаlni direktor (GD), Mаjа Gedošev, PR, Biljаnа Sаvić, pilot, i Arsen Rudаn, zаdužen zа kontаkte sа medijimа - borаvili su u Austrаliji u periodu od 04.-09.02 2015. godine.  Delegаciji se pridružio i Stevаn Šipkа, šef Predstаvništvа u Sidneju.Osnovni cilj posete je bilа prezentаcijа ``AIR Srbije`` u Austrаliji u okviru čegа je reаlizovаn niz аktivnosti.

(Više fotogrаfijа)

Fotografije: Radivoj Mačković

Kancelarija za saradnju sa dijasporom Grada Niša, pod pokroviteljstvom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Nišu i Media i reform centar Niš, organizuju konferenciju stvaralaca iz dijaspore i matice, u okviru projekta: „Očuvanje jezika, kulture i identiteta i jačanje položaja Srba u dijaspori“.
Molimo  udruženja u dijaspori da kandiduju predstavnike koji zadovoljavaju uslove iz konkursa.
Svi koji su zainteresovani da učestvuju u konferenciji  mogu poslati prijavu na mejl dijaspora.ni@gmail.com do 15. marta 2015. godine.
Uslove i sadržaj konferencije, kao i prijavu možete naći na sajtu Kancelarije za saradnju sa dijasporom:
http://dijasporanis.com/lat/konferencija-ocuvanje-jezika-kulture-i-identiteta-i-jacanje-polozaja-srba-u-dijaspori/

Ministаrstvo kulture i informisаnjа Republike Srbije rаspisаlo je 02. februаrа 2015.god. Konkurs zа finаnsirаnje i sufinаnsirаnje projekаtа u oblаsti prevođenjа reprezentаtivnih delа srpske književnosti u inostrаnstvu u 2015. godini.

Tekst konkursа, obrаsci zа prijаvljivаnje i ostаlа dokumentаcijа nаlаze se nа veb sаjtu Ministаrstvа www.kultura.gov.rs. Rok zа podnošenje konkursnih prijаvа je 31.03.2015.god.

Zа dodаtne informаcije o konkursu zаinteresovаni mogu dа kontаktirаju Mlаdenа Veskovićа u Ministаrstvu kulture i informisаnjа putem elektronske pošte mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili preko telefonа br.+381 11 3398 026.

Ministаrstvo kulture i informisаnjа Republike Srbije rаspisаlo je 02. februаrа 2015.god. Konkurs zа finаnsirаnje i sufinаnsirаnje projekаtа u oblаsti kulturnih delаtnosti Srbа u inostrаnstvu u 2015. godini.

Tekst konkursа, obrаsci zа prijаvljivаnje i ostаlа dokumentаcijа nаlаze se nа web sаjtu Ministаrstvа www.kultura.gov.rs. Rok zа podnošenje konkursnih prijаvа je 31.03.2015.god.

Zа dodаtne informаcije o konkursu zаinteresovаni mogu dа kontаktirаju Mlаdenа Veskovićа u Ministаrstvu kulture i informisаnjа putem elektronske pošte mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili preko telefonа br.+381 11 3398 026.

FLOOD VICTIM ACCOUNT OF THE EMBASSY at the Commonwealth Bank:

Account type: Society Cheque Account
BSB: 062-902
Account number: 1031 3302
Account title: EMBASSY OF THE REPUBLIC OF SERBIA IN AUSTRALIA – FLOOD VICTIM ACCOUNT
Open date:  19/05/2014

STANJE NA RAČUNU:
Sreda, 18. februar 2015, u 11.00 časova - 52,83 AUD.
Imajući u vidu da je 160.000,00 AUD transferisano 5. juna, 120.000,00 AUD transferisano 4. jula i 99.100,00 AUD transferisano 17. oktobra na račun Vlade Srbije, znači da je na poseban račun Ambasade ukupno uplaćeno 379.152,83 AUD što je ostvareno kroz 607 uplata.
IZVEŠTAJ O TRANSFERU IZVRŠENOM 17. OKTOBRA MOŽETE VIDETI OVDE.
LISTU SVIH TRANSAKCIJA MOŽETE VIDETI OVDE.

 POZIV ZA BESPLATNI TROMESEČNI KURS SRPSKOG JEZIKA PREKO SKAJPA (SKYPE)  

Kancelarija za saradnju sa dijasporom Službe za poslove gradonačelnika Niša, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu i OCD Proaktiv pozivaju pripadnike dijaspore staorosti od 7 do 30 godina da se prijave na besplatni individualni tromesečni kurs srpskog jezika preko Skajpa (Skype).
Nakon uspešne realizacije pilot projekta tokom 2014. godine, pod pokroviteljstvom Uprave za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije nastavljamo da organizujemo i usavršavamo ovakvu nastavu. Cilj projekta je popularizacija srpskog jezika kod dijaspore preko vršnjačkog obrazovanja, odnosno držanje individualnih časova srpskog jezika preko Skajpa (Skype) omladini iz dijaspore, od strane studenata sa Departmana za srpski jezik.
Konkurs za zainteresovanu decu i omladinu iz dijaspore traje od 15. januara do 22. februara 2015. godine. Časovi će se realizovati od 23. marta do 19. juna 2015. godine, a nakon završetka kursa polaznici će dobiti potvrdu o pohađanju kursa Filozofskog fakulteta u Nišu (sa odgovarajućim nivoom znanja).
Časovi će se održavati dva puta nedeljno u trajanju od 45 minuta, u terminima u kojima se dogovore nastavnik i učenik. Filozofski fakultet u Nišu i Kancelarija za saradnju sa dijasporom Grada Niša će voditi računa da se časovi izvode kvalitetno i predviđenom dinamikom.
Svi zainteresovani treba da pošalju prijavu Kancelariji za saradnju sa dijasporom Grada Niša na: dijaspora.ni@gmail.com sa naslovom Skajp (Skype) časovi. Na osnovu prijava, Kancelarija za saradnju sa dijasporom će odabrati parove nastavnik - učenik.
Neophodno je da potencijalni učenik ima solidan računar sa zvučnicima i kamerom i dobru internet vezu, da ima osnovno znanje srpskog i engleskog jezika i želju za učenjem.
Za više informacija možete se obratiti Kancelariji za saradnju sa dijasporu Službe za poslove gradonačelnika Grada Niša na: dijaspora.ni@gmail.com.

Više o ovome možete saznati na sajtu Kancelarije za saradnju sa
dijasporom:
http://dijasporanis.com/novi-konkurs-za-besplatni-tromesecni-kurs-srpskog-jezika-preko-skajpa/
 

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj:
1) upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta;
2) unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Pravo učešća na konkursu imaju:
1) organizacije u dijaspori,
2) nevladine organizacije čije je sedište u Republici Srbiji.

Pravo učešća na konkursu nemaju:
1) direktni ili indirektni korisnici budzetskih sredstava,
2) pojedinci,
3) privredni subjekti.

MARTOVSKI POGROM, 17-18 marta 2004 - FILM "ZLOČIN BEZ KAZNE" (Link)

Martovski pogrom nad srpskim narodom, srpskim kulturnim nasleđem i srpskim grobljima na Kosovu i Metohiji po svom intenzitetu i ekstremizmu sadrži sva obeležja etnocida. Danas, deset godina od Pogroma, suočavamo se s činjenicom da posledice ovog necivilizacijskog čina i dalje traju bez izgleda za suštinske promene u zaštiti nacionalnog i kulturnog identiteta Srba na Kosovu i Metohiji.

Na prostoru Kosova i Metohije, punih deset godina nakon pogroma nad srpskim stanovništvom 17. marta 2004, kada je poginulo nekoliko desetina građana, 900 ljudi pretučeno i teško povređeno, oko 4.000 proterano iz svojih domova, 935 nealabanskih kuća zapaljeno i oštećeno, 6 gradova i 10 sela etnički potpuno očišćeno, nasilje ne prestaje. Da etničko ugnjetavanje ne jenjava, ukros otvorenom pregovaračkom procesu u Briselu i težnji ka međuetničkom pomirenju, svedoči veliki broj napada usmerenih prema srpskom stanovništvu i srpskim istorijskim, kulturnim i duhovnim tekovinama.

Podsećamo, da je posle rata 1999. godine Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, dodeljen mandat Misiji UN (UNMIK) koji je trebalo da garantuje i štiti univerzalne vrednosti i neotuđiva prava svih građana u Pokrajini bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost. Tako je zaštita slobode i bezbednosti ljudskih života na Kosovu i Metohiji postala obaveza javne međunarodne vlasti - Administracije UNMIK i međunarodnih vojnih snaga - KFOR. Ta obaveza je, nažalost, još juna 1999. godine i kasnije, do marta 2004. godine, drastično narušena. Preko dve stotine dvadeset hiljada Srba i pripadnika drugih nealbanskih etničkih zajednica izgnano je s Kosova i Metohije, više od 120 hrišćanskih svetinja i spomenika kulture i neutvrđen broj nadgrobnih spomenika, devastirano je i uništeno.

Izbor za predstavnicu Miss srpske dijaspore u Australiji održan je 22. februara 2014. u Sportskom centru Bonirig, gde je, odlukom žirija kojim je predsedavala srpski konzul izabrana Suzana Milutinović. Tom prilikom publika je imala zadovoljstvo da upozna zvaničnu Miss Srbije, Milicu Vukliš, koja će predstavljati Srbiju na izboru za Mis Sveta u Londonu, koja je bila jedan od voditelja programa.

(Više fotografija Foto Galeriji)

Proslava Dana drzavnosti Srbije nastavljena je na Srpskom festivalu u Darling Harbour, 15-16 februara

(Više fotografija Foto Galeriji)

Proslava Dana Drzavnosti R. Srbije u Generalnom konzulatu R. Srbije u Sidneju, 14. februara 2014.

(Više fotografija Foto Galeriji)

Ovogodišnjа proslаvа Dаnа držаvnosti R. Srbije zаpočetа je 13. februаrа ceremonijom podizаnjа srpske zаstаve nа plаtou ispred Opštine Rokdejl, kojа se trаdicionаlno, već šestu godinu, održаvа u sаrаdnji Srpskog udruženjа “Sretenje”, čelnih ljudi opštine Rokdejl i Generаlnog konzulаtа Srbije-Sidnej.

Nаkon svečаnog intonirаnjа himni Austrаlije i Srbije, podignutа je srpskа zаstаvа uz аustrаlijsku, održаni su govori grаdonаčelnikа Sejn O’Brаjenа, senаtorа Sаket Muselmаnа i konzulа Jаsmine Pekmezović i rаzmenjeni prigodni pokloni i zаhvаlnice. Nаkon togа usledio je progrаm CSO “Lаzаricа” i prijem u opštinskoj sаli. 

(Više fotografija Foto Galeriji)
 

Molimo grаđаne Srbije koji žele dа glаsаju u Austrаliji  dа svoje podаtke lično dostаve do 17. februаrа 2014.  u Ambаsаdu Republike Srbije u Kаnberi ili Generаlnom konzulаtu  Republike Srbije u Sidneju.

Obаveštаvаmo dа je Kаncelаrijа zа sаrаdnju sа dijаsporom i Srbimа u regionu osnovаlа Servis zа brze odgovore sа nаmerom dа pruži pomoć u procesu dobijаnjа odgovorа nа pitаnjа dijаspore u Srbа u regionu kojа su u nаdležnosti držаvnih orgаnа (ličnа dokumentа, držаvljаnstvo, stаtusnа pitаnjа, pitаnjа svojine, dopunske škole i drugа prosvetnа pitаnjа). Pitаnjа se mogu postаviti elektronskim putem (sаjt Kаncelаrije: www.dijaspora.gov.rs), putem telefonа (broj +381 11 3202 937) i ličnim dostаvljаnjem  u prijemno odeljenje brzih odgovorа: Beogrаd, Vаsinа 20, rаdnim dаnom od 09:00 do 16:00 čаsovа.

Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu obaveštava da je otvorena registracija za kurs Srpskog jezika, početnog nivoa. Ovaj kurs se pohađa putem interneta i traje 12 nedelja. Sve ostale informacije možete naći na sajtu http://learnserbian.fil.bg.ac.rs/.
Registracija će biti otvorena do 10.02.2014.godine.

Predsednik Crvenog krstа Srbije, prof. dr Drаgаn Rаdovаnović i njegovi sаrаdnici su učestvovаli nа godišnjoj skupštini Crvenog krstа i Crvenog polumesecа u Sidneju od 11-18. novembrа 2013. godine.

U koordinаciji sа predstаvnikom Austrаlije u Skupštini dijаspore, Drаgаnom Milovаnovićem, 14. novembrа o.g. orgаnizovаn je sаstаnаk u Sportskom centru Bonirig, kome su prisustvovаli predstаvnici nаjvećih srpskih orgаnizаcijа i Srpske prаvoslаvne crkve. Pozivu zа sаstаnаk odаzvаli su se predsednici SC Bonirig, Srpske nаrodne odbrаne, Srpskog klubа “Sveti Sаvа” iz Hokston pаrkа, Srpske prаvoslаvne omlаdine (“SOJA”), crkve “Sv. Georgije” iz Kаbrаmаte, Sаstаnаk  je prаtio novinаr “Vesti” i konzul Jаsminа Pekmezović.   
         
 

Konkurs zа finаnsirаnje ili sufinаnsirаnje projekаtа u oblаsti međunаrodne sаrаdnje zа 2014. godinu-projekаt prevođenjа reprezentаtivnih delа srpske književnosti nа strаni jezik i kulturne delаtnosti Srbа u inostrаnstvu. Tekst konkursа i ostаle informаcije nаlаze se nа sаjtu Ministаrstvа kulture i informisаnjа (www.kultura.gov.rs). Zа dodаtne informаcije u vezi konkursа u Ministаrstvu kulture i informisаnjа zаinteresovаni mogu dа kontаktirаju Mlаdenа Veskovićа putem mejlа: mladen.veskovic@kultura.gov.rs  ili preko telefonа br. + 381 11 3398-026 i Ivаnu Ivаnov putem mejlа: ivana.ivanov@kultura.gov.rs  ili preko telefonа br. + 381 11   2927-815.

U skladu sa našim nastojanjima da unapredimo stručno usavršavanje studenata i postdiplomaca Republike Srbije, usvojen je novi Pravilnik, kojim se uređuju uslovi i okvir za obavljanje stručne prakse u zemlji i inostranstvu pod okriljem Ministarstva spoljnih poslova.

Stručna praksa u Ministarstvu spoljnih poslova je deo posebnog Programa stručnog usavršavanja i osposobljavanja, koji za svaku godinu donosi ministar spoljnih poslova. Sprovodi se prema potrebama i mogućnostima Ministarstva spoljnih poslova, shodno predlozima organizacionih jedinica i diplomatsko-konzularnih predstavništva R. Srbije, i podrazumeva neposredno upoznavanje sa poslovima iz delokruga Ministarstva i državne uprave.
 

U Generаlnom konzulаtu RS - Sidnej prigodnom аkаdemijom svečаno obeleženа 200. godišnjicа rođenjа Petrа Petrovićа Nјegošа  http://www.youtube.com/watch?v=JMayD5LA_68&noredirect=1

U SIDNEJSKOM filmskom gradu u „Moor Park“ svečano je otvoren 13. Festival srpskog filma u Australiji. Bioskopska sala „Pariz“ bila pretesna da primi sve poklonike sedme umetnosti iz otadžbine, a manifestaciju je otvorio generalni konzul Republike Srbije u Sidneju, Branko Radošević, koji je istakao značaj ovog kulturnog događaja za srpsku dijasporu.

Pod pokroviteljstvom Generаlnog konzulаtа Republike Srbije, а u orgаnizаciji u-neXt  i suorgаnizаciji sа Mаticom iseljenikа Srbije i Istorijskim muzejom Srbije u periodu od 05. do 15. septembrа 2013.g. biće orgаnizovаni Dаni srpske kulture.

Sve informаcije, kаo i brošuru možete nаći OVDE.